Najnovije vesti
03.12. 2011.
PROJEKCIJA FILMA
Za vreme redovnog sastanka Mikološkog društva Srbije,
05.12.2011. sa početkom u 18 sati,
u prostorijama mesne zajednice, Prote Mateje 36, biće prilkazan film TAJNA BAŠTA/ THE SECRET GARDEN - Ilije M. Dimitrijevića. Film je prikazivan na Medjunarodnom festivalu ekološkog filma u okviru PROGRAMA AMATERSKOG FILMA.
--------------------------------------------------
01.11.2011.
Gljivarska biblioteka Mikološkog društva Srbije bogatija je za
još jednu zanimljivu knjigu pod nazivom "THE BOOK OF FUNGI"
čiji su autori Peter Roberts i Shelley Evans. U njoj je prikazano oko 600 vrsta gljiva iz celog sveta, ilustrovanih veoma kvalitetnim fotografijama.
Knjigu su donirali bračni par iz Švedske Bjőrn Mossberg i Annette Wong Yere, gljivari amateri, koji su pe nekoliko godina bili na našoj izložbi u Botaničkoj bašti, a potom sa našim članovima na još nekoliko izložbi gljiva u Srbiji.
Kao i ostale knjige iz gljivarske biblioteke, biće dostupna svim članovima MDS.
------------------------------------------------
Tradicionalni gljivarski skup članova MDS, pred početak jesenjeg ciklusa sastanaka, održaće se u Progaru na placu našeg člana Zorana Stevanovića. Okupljanje je u subotu 27. avgusta od 8 do 9 sati, posle čega će se ići u Bojčinsku šumu u "tihi lov" na pečurke. Po povratku će se pripremati kotlići sa gljivama i nastaviti druženje.
Za dodatne informacije obratite se na tel: 064-6133-020, Zoran Stevanović.
--------------------------------------------------
U ponedeljak 27. juna održan je poslednji sastanak MDS pre letnje pauze. Prvi jesenji sastanak u prostorijama mesne zajednice , Prote Mateje 36, zakazan je za ponedeljak 5. septembra .
Druženje na Avali dogovoreno za prvu subotu u julu je otkazano zbog zauzetosti većeg broja članova MDS.
PROLEĆNA IZLOŽBA GLJIVA
Mikološko društvo Srbije i Botanička bašta "Jevremovac su organizovali IZLOŽBU GLJIVA. Više o tome pogledajte OVDE
--------------------------------------------------
U ponedeljak 11. aprila 2011. održana je redovna skupština Mikološkog društva Srbije. Kratak izveštaj pogledajte na stranici AKTVINOSTI.
Redovni sastanci MDS održavaju se svakog ponedeljka u prostorijama mesne zajednice u Prote Mateje 36 sa početkom u 18 sati. Na sastancima se može platiti članarina za 2011. koja je ista kao i prošle godine i iznosi hiljadu dinara.
--------------------------------------------------
Vanredna Skupština MDS održana je 27.12.2010. Glasovima velike većine članova je usvojen novi STATUT Mikološkog društva Srbije. Za predsednika Izvršnog odbora izabran je Momčilo Miljić a zamenjena su i dva neaktivna člana Izvršnog odbora.
--------------------------------------------------
U saradnji sa Botaničkom baštom "Jevremovac", Mikološko društvo Srbije jeod 4. do 5. Juna 2010. organizovalo izložbu gljiva pod nazivom "NE UNIŠTAVAJTE ŠUME, UGASIĆETE ZVEZDE".
O_izlozbi_2010
Kalendar
Najčešće postavljana pitanja i odgovori
Carstvo gljiva – Fungi razliku od biljaka i životinja, prilično je ostalo po strani od šireg naučnog interesovanja. Da bismo, makar i simbolično, prošetali kroz ovaj čudesni svet naših svakodnevnih suseda, pokušali smo da na tridesetak najčešćih pitanja vezanih za njih, damo odgovore. Verujemo da ćemo se na taj način najbolje približiti ovim, kako se popularno kaže, životinjama koje ne hodaju.
-Pitanja-
- Šta su to gljive, a šta pečurke?
Pod gljivama se u mikologiji podrazumevaju sve vrste heterotrofnih mikoorganizama, a pod pečurkama samo mesnato plodonosno telo podrazdela Basidiomycotina sagrađeno od šešira i drške. Postoji jedna lepa i duhovita definicija koja razlikuje pečurke od gljiva: sve su pečurke gljive, a sve gljive nisu pečurke.
- Od kada gljive žive na Zemlji?
Kako svedoče fosilni ostaci, niže gljive pojavile su se u paleozoiku, koji je trajao od 570-350 miliona godina, a više u mezozoiku, između 235-170 miliona godina. Pun procvat gljive su doživele između 230 i 220 miliona godina. U to vreme na Zemlji su živele mnogobrojne vrste sisara, ptica, insekata, drveća i trava.
- Od kada ljudi koriste gljive?
Na ovo pitanje teško je precizno odgovoriti. Neki kameni spomenici u obliku pečuraka iz Indije i Latinske Amerike, stari 2 do 3 hiljade godina, nedvosmisleno govore o bliskom odnosu čoveka i gljiva. No, nedavni nalaz (1991.) “ledenog čoveka” Ocija (nazvanog po dolini Oci u kojoj je pronađen), donosi nam nova saznanja o ljudima i gljivama. Naime, u glečeru u Austriji otkriven je "ledeni čovek", sredovečni muškarac koji je živeo pre 5.300 godina. U njegovoj torbi nađene su dve trud-gljive: Fomes fomentarius (pravi trud) i Piptoporus betulinus (brezin kopitnjak). Ove gljive Oci je verovatno koristio za paljenje vatre, a možda i kao lekove.
- Koliko vrsta gljiva ima na Zemlji?
To još niko nije precizno izbrojao. Dugo se smatralo da ih ima između 70 i 100 hiljada, međutim nova istraživanja ovu brojku pomeraju na neverovatnih 1.500 000 vrsta. Ovim brojem obuhvaćene su sve vrste gljiva. A kada su u pitanju samo pečurke, njih ima oko 7 hiljada vrsta.
- Koliko dugo žive gljive?
Gljive su, uglavnom, kratkoveka bića a to znači da žive od nekoliko sati do desetak dana, međutim, među njima ima i dugovekih. Te gljive ulaze u sastav lišajeva i dokazano je da žive i do 600 godina. Drvenasta tela nekih trud-gljiva žive na drveću između 10 i 20 godina.
Evo još jedne zanimljivosti a u vezi sa postavljenim pitanjem: Kazali smo da većina gljiva raste desetak dana. Usled brzog rasta one usisavaju veliku količinu vode iz tla, koja u njihovom telu čini 90 do 95 procenata ukupne težine. Pritisak na ćelije dostiže i do 7 atmosfera koji je jednak pritisku u gumama teretnjaka od 10 tona. Gljiva gradski šampinjon (Agaricus bitorquis) svojim nežnim telom može da razbije asvaltnu podlogu na putu, tartan stazu na stadionu, čak i beton. Istu moć ima i vrsta obična bestidnica (Phallus impudicus).
- Da li se gljive javljaju u ciklusima?
Da, ali neke skoro i u svim godišnjim dobima. Veliki broj gljiva “poštuje” kalendar pojavljivanja pa ih možemo naći samo u određenom vremenskom intervalu, recimo smrčke samo u proleće (Morchella spp.). Druge vrste se javljaju više puta u toku godine, kao na primer jablanovača (Agrocybe aegerita). Ona raste od sredine marta do početka decembra ukupno u 3-4 ciklusa.
- Da li u gljivama ima lekovitih svojstava?
Da. Ogroman broj vrsta gljiva, čak i onih koje su s ljudskog stanovišta otrovne, sadrže veliki broj lekovitih sastojaka koji se koriste u humanoj medicini. Među najpoznatijima su predstavnici nižih vrsta iz roda Penicillium i Aspergillus, iz kojih su izolovani poznati antibiotici.
A u narodnoj medicini, u raznim krajevima sveta, poznato je da se crni prašak (uzrele spore) raznih puhara (Lycoperdon spp, Calvatia spp, Langermannia gigantea) koristi kao sredstvo za zaceljivanje posekotina i ogrebotina jer ima baktericidno svojstvo. Među najlekovitijim vrstama viših gljiva smatra se hrastova sjajnica (Ganoderma lucidum).
Još dosta pitanja i odgovora iz carstva pečuraka možete naći klikom na ovaj link.
Designed by Ognjen Miljić