Najnovije vesti
--------------------------------------------------
13. jun 2012.
Gljivarsko društvo Novi Sad organizuje u subotu 16. juna akciju pod nazivom:
GLJIVARI GRADU ZA ZDRAV ŽIVOT DAJU NADU
KLIKNITE NA SLIKU I POGLEDAJTE PROGRAM AKCIJE.
--------------------------------------------------
22.maj. 2012.
IZLOŽBA
Fungi Kingdom / CARSTVO GLJIVA
Povodom obeležavanja Evropskog dana parkova 24. maja , u Novom Sadu je otvorena izložba CARSTVO GLJIVA.
Na ovoj izložbi učestvovalo je ukupno 94 autora iz 23 zemlje sa ukupno preko 500 fotografija. Od svih prispelih radova odabrano je 45 koje su odštampane i uramljene za izlaganje. Urađen je i prigodan katalog sa odabranim fotografijama kao i cd prezentacija na kojoj se nalaze sve fotografije. Ujedno na istom cd-u nalaze se i prezentacije svih predhodnih izložbi.
Pogledajte i kratku virtuelnu prezentaciju na kojoj je svaki autor predstavljen sa po jednom fotografijom. LINK: http://www.naturefg.com/pages/h-exhibition/fungikingdom/fungi-home.html
Ova izložba je , nakon Novog Sada slobodna za (besplatno) preuzimanje. Ukoliko niste iz Novog Sada a želite da izložba bude i u vašem gradu pronađite odgovarajući prostor i javite mi, za sve ostale detalje lako ćemo se dogovoriti. Za sada je sigurno rezervisana za kraj avgusta u Zrenjaninu, svi ostali termini su slobodni.
Kontakt: dragita@gmail.com
8. maj 2012.
PROJEKCIJA FILMA
Na redovnom sastanku MDS , u ponedeljak 14. maja 2012., možete pogledati projekciju amaterskog filma "GLJIVARSKI MUSKETARI", autora Slobe Ristića.
S E Ć A NJ E
PREMINUO ERAST PARMASTO (1928 – 2012)
Veliki evropski mikolog i prijatelj, Erast Parmasto više nije sa nama. Preminuo je 24. aprila 2012.
Njegov doprinos mikologiji je impresivan. Bio je bio izuzetan čovek sa širokim interesovanjima i dubokim poznavanjem svih aspekata nauke o gljivama. Originalan i duhovit, spreman da pomogne, omiljen i cenjen među
kolegama, ostaće svima koji su ga poznavali u najboljem sećanju.
Link ka komemorativnoj stranici:
http://erast.ut.ee/ErastParmasto/
25. april 2012.
REDOVNI SASTANAK MDS, U PONEDELJAK 30. APRILA, NEĆE BITI ODRŽAN ZBOG PRVOMAJSKIH PRAZNIKA.
22. april 2012.
Na sastanku MDS , u ponedeljak 23.aprila, ponovo će biti održana prezentacija pod nazivom :
"GLJIVARSKI TERENI LOZNIČKOG KRAJA"
03.april. 2012.
ODRŽANA GODIŠNJA SKUPŠTINA
U sali MZ , Prote Mateje 36, održana je redovna godišnja skupština MDS.
Izveštaj o četvorogodišnjem radu podnela je predsednica dr Jasmina Glamočlija, kao i izveštaj o finansijskom poslovanju, aktivnostima MDS u prošloj godini i planovima za ovu godinu.
Dr Jasmina Glamočlija je ponovo izabrana za predsednicu Mikološkog društva Srbije, a za blagajnika je postavljen Mirko Nešković.
Od sledećeg ponedeljka, 9. aprila, u 18 sati na istom mestu počinju redovni sastanci MDS.
27. mart 2012.
ZAVRŠEN OVOGODIŠNJI CIKLUS PREDAVANJA
U Institutu za biološka istraživanja "Siniša Stanković" 26. marta održana su dva predavanja kojima je uspešno završen ovogodišnji ciklus.
Prof. dr Miomir Nikšić je održao predavanje o Gajenju gljive Shii take (Lentinula edodes). Ova gljiva poreklom sa Dalekog istoka o kojoj prvi pisani podaci postoje od 199. godine nove ere, je sve poznatija u Srbiji zbog svojih kulinarskih kvaliteta,a najviše zbog dokazane lekovitosti .
Prikazani su različiti načini proizvodnje u uslovno rečeno tri "škole" , Kineskoj, Japanskoj i Američkoj.
Posle predavanja slušaoci, međju kojima je bilo i proizvodjača ove gljive, postavljali su i dobili odgovore na mnogobrojna pitanja.
Drugo predavanje je održala dr Anita Klaus a odnosilo se na gajenje Ganoderme lucidum poreklom takođe iz Azije nejestive ali izvanredne lekovite gljive, koja se koristi već vekovima ,
20. mart 2012.
Predavanje prof. Miomira Nikšića, Tehnika proizvodnje gljive Shii-take, koje je trebalo da bude održano19. marta odloženo je najverovatnije za ponedeljak 26. marta .
Sinoć je predavanje o perspektivama gajenja gljive bukovače, održala mr. Ivanka Milenković. Ponovo je, kao i u prethodnom predavanju, zanimljivo i jasno objasnila sve faze u procesu gajenja ovih gljiva, od izbora repromaterijala i proizvodnje supstrata do načina ventilacije, održavanja potrebne količine vlage i vremena kada ih treba brati.
Takođe je ukazala i na probleme, kao što su niska profitabilnost, zbog male cene i velikog utroška energije, mogućih alergijskih reakcija i druge, koji su uticali na to da u Evropi postoji samo nekoliko velikih proizvodjača, a na Balkanu ih uopšte nema.
13. mart 2012.
Drugo predavanje zimskog ciklusa - PROCES UZGOJA ŠAMPINJONA -Agaricus bisporus PROBLEMI I PERSPEKTIVE mr Ivanka Milenković je održala na veoma interesantan način i uz video priloge. Prikazan je ceo proces, od tehnologije proizvodnje komposta, selekcionisanog micelijuma, do gotovog proizvoda - jestivog šampinjona. Na kraju su slušaoci postavili brojna pitanja a predstavnici MDS zahvalili mr Ivanki MIlenković na njenim donacijama gljiva za izložbe u Botaničkoj bašti.
Ekipi Jutarnjeg programa RTS-a o značaju gljiva u ljudskoj ishrani i radu MDS govorili su dr Jasmina Glamočlija, dr Miomir Nikšić i mr Ivanka Milenković
Prilog je prikazan u Jutarnjem programu 13.03.2012.
Sledeće predavanje je 19.03.2012.
Niže možete pogledati raspored i teme predavanja.
06. mart 2012.
Sinoć je u punoj sali biblioteke Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" , dr Jasmina Glamočlija održala prvo predavanje u zimskom ciklusu 2012. pod nazivom ŽIVOTNI CIKLUS TARTUFA I DOBIJANJE MIKORIZNIH SADNICA. Slušaoci su imali jedinstvenu priliku da čuju mnogo zanimljivih podataka o ovim hipogeičnim gljivama, za koje postoji veliko interesovanje u Srbiji, kao i o mogućnostima, načinima i problemima mikoriziranja sadnica i pripremi zemljišta za proizvodnju tartufa.
24.02.2012.
U PONEDELJAK 5. MARTA POČINJU PREDAVANJA
Mikolosko društvo Srbije u zimskom periodu, tokom marta 2012, organizuje ciklus predavanja u prostorijama IBISS-a (biblioteka), Bulevar despota Stefana 142. Prethodnih godina predavanja, koja su su se odnosila uglavnom na samonikle gljive, održavana su u Galeriji Prirodnjackog muzeja na Kalemegdanu. Pošto se predavanja 2012. odnose na gajene (ili moguće gajene gljive), predavanja su organizovana u prostorijama IBISS-a
POGLEDAJTE NEŠTO IZMENJENE TERMINE I TEME PREDAVANJA
25.12.2011.
U ponedeljak 26. decembra 2011. je poslednji sastanak MDS pre zimske pauze.
Na sastanku će Goran Arsenović i Momčilo Miljić održati prezentaciju pod nazivom :
"GLJIVARSKI TERENI LOZNIČKOG KRAJA"
03.12. 2011.
PROJEKCIJA FILMA
Za vreme redovnog sastanka Mikološkog društva Srbije,
05.12.2011. sa početkom u 18 sati,
u prostorijama mesne zajednice, Prote Mateje 36, biće prilkazan film TAJNA BAŠTA/ THE SECRET GARDEN - Ilije M. Dimitrijevića. Film je prikazivan na Medjunarodnom festivalu ekološkog filma u okviru PROGRAMA AMATERSKOG FILMA.
--------------------------------------------------
01.11.2011.
Gljivarska biblioteka Mikološkog društva Srbije bogatija je za
još jednu zanimljivu knjigu pod nazivom "THE BOOK OF FUNGI"
čiji su autori Peter Roberts i Shelley Evans. U njoj je prikazano oko 600 vrsta gljiva iz celog sveta, ilustrovanih veoma kvalitetnim fotografijama.
Knjigu su donirali bračni par iz Švedske Bjőrn Mossberg i Annette Wong Yere, gljivari amateri, koji su pe nekoliko godina bili na našoj izložbi u Botaničkoj bašti, a potom sa našim članovima na još nekoliko izložbi gljiva u Srbiji.
Kao i ostale knjige iz gljivarske biblioteke, biće dostupna svim članovima MDS.
------------------------------------------------
Tradicionalni gljivarski skup članova MDS, pred početak jesenjeg ciklusa sastanaka, održaće se u Progaru na placu našeg člana Zorana Stevanovića. Okupljanje je u subotu 27. avgusta od 8 do 9 sati, posle čega će se ići u Bojčinsku šumu u "tihi lov" na pečurke. Po povratku će se pripremati kotlići sa gljivama i nastaviti druženje.
Za dodatne informacije obratite se na tel: 064-6133-020, Zoran Stevanović.
--------------------------------------------------
U ponedeljak 27. juna održan je poslednji sastanak MDS pre letnje pauze. Prvi jesenji sastanak u prostorijama mesne zajednice , Prote Mateje 36, zakazan je za ponedeljak 5. septembra .
Druženje na Avali dogovoreno za prvu subotu u julu je otkazano zbog zauzetosti većeg broja članova MDS.
PROLEĆNA IZLOŽBA GLJIVA
Mikološko društvo Srbije i Botanička bašta "Jevremovac su organizovali IZLOŽBU GLJIVA. Više o tome pogledajte OVDE
--------------------------------------------------
U ponedeljak 11. aprila 2011. održana je redovna skupština Mikološkog društva Srbije. Kratak izveštaj pogledajte na stranici AKTVINOSTI.
Redovni sastanci MDS održavaju se svakog ponedeljka u prostorijama mesne zajednice u Prote Mateje 36 sa početkom u 18 sati. Na sastancima se može platiti članarina za 2011. koja je ista kao i prošle godine i iznosi hiljadu dinara.
--------------------------------------------------
Vanredna Skupština MDS održana je 27.12.2010. Glasovima velike većine članova je usvojen novi STATUT Mikološkog društva Srbije. Za predsednika Izvršnog odbora izabran je Momčilo Miljić a zamenjena su i dva neaktivna člana Izvršnog odbora.
--------------------------------------------------
U saradnji sa Botaničkom baštom "Jevremovac", Mikološko društvo Srbije jeod 4. do 5. Juna 2010. organizovalo izložbu gljiva pod nazivom "NE UNIŠTAVAJTE ŠUME, UGASIĆETE ZVEZDE".
O_izlozbi_2010
Kalendar
Najčešće postavljana pitanja i odgovori
Carstvo gljiva – Fungi razliku od biljaka i životinja, prilično je ostalo po strani od šireg naučnog interesovanja. Da bismo, makar i simbolično, prošetali kroz ovaj čudesni svet naših svakodnevnih suseda, pokušali smo da na tridesetak najčešćih pitanja vezanih za njih, damo odgovore. Verujemo da ćemo se na taj način najbolje približiti ovim, kako se popularno kaže, životinjama koje ne hodaju.
-Pitanja-
- Šta su to gljive, a šta pečurke?
Pod gljivama se u mikologiji podrazumevaju sve vrste heterotrofnih mikoorganizama, a pod pečurkama samo mesnato plodonosno telo podrazdela Basidiomycotina sagrađeno od šešira i drške. Postoji jedna lepa i duhovita definicija koja razlikuje pečurke od gljiva: sve su pečurke gljive, a sve gljive nisu pečurke.
- Od kada gljive žive na Zemlji?
Kako svedoče fosilni ostaci, niže gljive pojavile su se u paleozoiku, koji je trajao od 570-350 miliona godina, a više u mezozoiku, između 235-170 miliona godina. Pun procvat gljive su doživele između 230 i 220 miliona godina. U to vreme na Zemlji su živele mnogobrojne vrste sisara, ptica, insekata, drveća i trava.
- Od kada ljudi koriste gljive?
Na ovo pitanje teško je precizno odgovoriti. Neki kameni spomenici u obliku pečuraka iz Indije i Latinske Amerike, stari 2 do 3 hiljade godina, nedvosmisleno govore o bliskom odnosu čoveka i gljiva. No, nedavni nalaz (1991.) “ledenog čoveka” Ocija (nazvanog po dolini Oci u kojoj je pronađen), donosi nam nova saznanja o ljudima i gljivama. Naime, u glečeru u Austriji otkriven je "ledeni čovek", sredovečni muškarac koji je živeo pre 5.300 godina. U njegovoj torbi nađene su dve trud-gljive: Fomes fomentarius (pravi trud) i Piptoporus betulinus (brezin kopitnjak). Ove gljive Oci je verovatno koristio za paljenje vatre, a možda i kao lekove.
- Koliko vrsta gljiva ima na Zemlji?
To još niko nije precizno izbrojao. Dugo se smatralo da ih ima između 70 i 100 hiljada, međutim nova istraživanja ovu brojku pomeraju na neverovatnih 1.500 000 vrsta. Ovim brojem obuhvaćene su sve vrste gljiva. A kada su u pitanju samo pečurke, njih ima oko 7 hiljada vrsta.
- Koliko dugo žive gljive?
Gljive su, uglavnom, kratkoveka bića a to znači da žive od nekoliko sati do desetak dana, međutim, među njima ima i dugovekih. Te gljive ulaze u sastav lišajeva i dokazano je da žive i do 600 godina. Drvenasta tela nekih trud-gljiva žive na drveću između 10 i 20 godina.
Evo još jedne zanimljivosti a u vezi sa postavljenim pitanjem: Kazali smo da većina gljiva raste desetak dana. Usled brzog rasta one usisavaju veliku količinu vode iz tla, koja u njihovom telu čini 90 do 95 procenata ukupne težine. Pritisak na ćelije dostiže i do 7 atmosfera koji je jednak pritisku u gumama teretnjaka od 10 tona. Gljiva gradski šampinjon (Agaricus bitorquis) svojim nežnim telom može da razbije asvaltnu podlogu na putu, tartan stazu na stadionu, čak i beton. Istu moć ima i vrsta obična bestidnica (Phallus impudicus).
- Da li se gljive javljaju u ciklusima?
Da, ali neke skoro i u svim godišnjim dobima. Veliki broj gljiva “poštuje” kalendar pojavljivanja pa ih možemo naći samo u određenom vremenskom intervalu, recimo smrčke samo u proleće (Morchella spp.). Druge vrste se javljaju više puta u toku godine, kao na primer jablanovača (Agrocybe aegerita). Ona raste od sredine marta do početka decembra ukupno u 3-4 ciklusa.
- Da li u gljivama ima lekovitih svojstava?
Da. Ogroman broj vrsta gljiva, čak i onih koje su s ljudskog stanovišta otrovne, sadrže veliki broj lekovitih sastojaka koji se koriste u humanoj medicini. Među najpoznatijima su predstavnici nižih vrsta iz roda Penicillium i Aspergillus, iz kojih su izolovani poznati antibiotici.
A u narodnoj medicini, u raznim krajevima sveta, poznato je da se crni prašak (uzrele spore) raznih puhara (Lycoperdon spp, Calvatia spp, Langermannia gigantea) koristi kao sredstvo za zaceljivanje posekotina i ogrebotina jer ima baktericidno svojstvo. Među najlekovitijim vrstama viših gljiva smatra se hrastova sjajnica (Ganoderma lucidum).
Još dosta pitanja i odgovora iz carstva pečuraka možete naći klikom na ovaj link.
Designed by Ognjen Miljić